«

»

KAKO SE STIČU SAZNANJA VIŠIH SVETOVA?

KAKO SE STIČU SAZNANJA VIŠIH SVETOVA?

 

USLOVI

U svakom od nas postoje sposobnosti koje nas mogu dovesti do saznanja o višim svetovima a jedno od pitanja je kako da se počne sa razvijanjem tih sposobnosti.

To znanje možemo da dobijemo jedino od osoba koje su to znanje već stekle.

Kroz istoriju, od postanka čovečanstva su postojali ljudi koji su prenosili to znanje. To školovanje se zove tajno školovanje, mada sam naziv je sporan kod ljudi koji školovanje nisu započeli, te se može pogrešno protumačiti kao znanje koje mora da se krije i koje je samo za odabranu grupu ljudi. Jer taj princip tajnosti ljudima nije jasan. Oni koji su posvećeni se tome ne čude, jer tu tajnu mogu da razumeju jedino oni koji su došli do određene tačke posvećenja. Pitanje je kako početi i uopšte dobiti želju za tajnim učenjem i kako pronaći osobu koja bi nam to znanje dala.

Osobe koje žele više od svog života, i koje žele da upoznaju sebe pronaći će put do tog znanja ili će znanje pronaći njih. Jer svako ko to znanje već ima prirodno je da ga da svakom ko mu to zatraži. Učitelj ga neće nametati i davaće ga samo koliko je potrebno u određenom trenutku. Jer dok ne stignemo do jedne tačke učenja i saznanja, nama sledeći korak može da bude neshvatljiv. Zato koliko god bili dobri i bliski sa osobom koja nam to znanje prenosi, ona nam neće ništa otkriti unapred, pre nego što budemo spremni za sledeći korak. Postoje neke osobine kod ljudi koji se odlučuju na ovo školovanje. Bitna stvar koju većina poseduje je poštovanje, da smo odmalena naučili da poštujemo, na primer, starije ili ljude koji su na autoritet. Jer ako u sebi ne razvijemo osećaj da postoji nešto više od nas samih nećemo moći da napredujemo.

Osobe koje su posvećene ili koje su taj impuls stekle vaspitanjem mogu mnogo lakše da napreduju, ali posvećenost može da se razvije, iako ta osoba nailazi na veće prepreke u svom razvoju, te stoga to može da bude duži put.

Razvojem civilizacije u naše vaspitanje su ušle mnoge stvari koje nas usporavaju na našem putu, nepoštovanje, mržnja, zavist, sebičnost, borba za materijalne stvari…

Zato moramo raditi pre svega na divljenju i poštovanju. Moramo stalno u našoj okolini da pronalazimo nešto čemu bi se divili ili gajili iskreno poštovanje. To nam pomaže da se otvorimo, a samim tim i pustimo to znanje u nas. Mi zapravo svu potrebnu snagu i energiju crpimo iz ljubavi, poštovanja i pronalaženja dobre strane u svemu.

Ali ovi osećaji moraju da bude iskreni, moraju stalno da žive u našim mislima. Moramo u sebi da pronalazimo one osobine koje nisu dobre za naš razvoj i da počnemo da ih menjamo u pozitivnom pravcu. Čim ih primetimo mi smo uradili veliki deo posla. Kada počnemo da menjamo sebe na bolje, počinjemo da gledamo svet drugim očima. Vidimo stvari koje ranije nismo videli, jer ih nismo primećivali. Shvatamo koliko smo do sada površno posmatrali svet i ljude oko sebe. Mi u početku nećemo moći da vidimo ljudsku auru, ali ćemo moći da osetimo ljudsku energiju. U toku školovanja mi nastavljamo sa svakodnevnim aktivnostima, tako da ljudi iz našeg okruženja i ne znaju za naše tajno školovanje. Preobražaj nastaje u nama. Kao što naše fizičko telo hranimo, tako i duša treba da se hrani, da se hrani poštovanjem, pažnjom prema bližnjem, smernošću, posvećenošću… Dok preziranje, antipatija, podcenjivanje izazivaju kočenje u našem razvoju.

Pored posvećenja postoji još jedan bitan faktor koji je neophodan za naše tajno školovanje. Mi moramo sve više da razvijamo naš unutrašnji život, jer smo mi kao i većina ljudi do sada posmatrali i živeli samo spoljašnji život. Mi treba da u svom životu imamo trenutke u kojima ćemo tiho i osamljeno uranjati u sebe. Treba da naučimo da uživamo u stvarima, a ne samo da trčimo i tražimo šta je sledeće. I najbitnije je da učimo da to znanje ne zadržavamo za sebe, već da ga stavimo u službu sveta. Svako sebično zadržavanje vodi nas u pogrešnom pravcu. Svako znanje koje tražimo da bismo bili zreliji na putu oplemenjivanja čovečanstva vodi nas napred.

 

UNUTRAŠNJI MIR

 

Postoji nekoliko pravila koja nam pomažu u našem razvoju. Ona su nastala na drevnom iskustvu i znanju.

Prvo pravilo bi se moglo opisati rečenicom: „ Stvori sebi trenutke unutrašnjeg mira i nauči da u tim trenucima razlikuješ bitno od nebitnog“. Mi moramo da pronađemo trenutke u našem danu, makar i pet minuta, kada ćemo pobeći iz svakodnevnog života.U tim trenutcima treba da dopustimo da kroz nas prođu sve naše radosti, žalosti, brige, iskustva i naša dela. Treba da razmišljamo o našim postupcima i osećanjima. Kao što običan čovek posmatra ljude, mi treba da posmatramo sebe i naše postupke kao da ih nismo mi doživeli. Jer mi smo najčešće subjektivni prema sebi. Kada uspemo sa strane i objektivno da sagledamo naše postupke, osećanja, oni izgledaju potpuno drugačije. To je sasvim jedan drugi uvid. Pored toga što u tim trenutcima uspemo da zapazimo mnoge stvari u nama, potrebno je da u sebi pronađemo snagu koja razvija taj unutrašnji mir. Jer svaki čovek pored svakodnevnog, u sebi ima još jednog višeg čoveka, koji je u njemu skriven. Tog višeg čoveka u nama možemo samo sopstvenim snagama da probudimo. Kada svakodnevno i uporno nastavljamo sa radom na ovom pravilu, dolazi trenutak kada se pred nama otvara jedan potpuno novi svet.

Mi ne moramo ništa da menjamo u svakodnevnom životu. Radimo sve kao i do sada, ali pronalazimo trenutke kada ćemo voditi naš „viši život“.

Vremenom taj naš viši život počinje da utiče na našu svakodnevicu. Mi postajemo mirniji, sigurniji, ne pomeraju nas stvari koje su nas ranije pomerale. Dobijamo novu snagu koja nam pomaže da nas više ne ljute i ne plaše stvari koje su nas ranije ljutile i plašile. Ako ranije nismo imali snage i volje da uradimo neku stvar, sada ćemo moći da je uradimo, i to sa zadovoljstvom. I polako sve loše misli se zamenjuju lepima. Naš život ispunjava sreća i zadovoljstvo. U nama preovladava mir i sigurnost koji su bitni pokretači našeg unutrašnjeg bića. Dolazimo do toga da možemo da kontrolišemo kako će na nas uticati spoljašnji svet. Ako je ranije nešto vređalo što možda i nije bilo istinito, sada više neće, jer smo sigurni u sebe. Ako smo ranije bili nestrpljivi i nervirali se kada nešto čekamo, sada ćemo strpljivo čekati i potruditi se da trenutke čekanja što bolje iskoristimo za naš razvoj. Sve ovo ima uticaj na naš dalji put, jer se „viši čovek“ neprestano razvija, a samo opisanim mirom i sigurnošću on može raditi pravilno. U pojedinim životnim situacijama i izazovima je potrebna veća snaga da se postigne unutrašnji mir, ali što je uložena veća snaga mi postižemo veće stvari.

Daljim produbljivanjem i radom na sebi mi počinjemo na neki način da komuniciramo sa našim unutrašnjim bićem. Otkrivamo jedan unutrašnji jezik – unutrašnju reč. Za nas u tom trenutku počinje novi život. Život duše u mislima koji se sve više širi u našem duhovnom biću.

Sledeći korak je pronaći određene meditacije koje će nam pomoći u daljem preobražaju. Uz pomoć meditacije tajni učenik nastavlja svoj razvoj, ali se on i dalje ne otuđuje od svojih svakodnevnih aktivnosti, nego ih radi i dalje i još bolje sa novom energijom. Meditacijom koju radimo po uputstvima učitelja, vidimo da sve stvari u životu postaju lakše. Meditacijom čovek oživljava ono večno u sebi koje nije ograničeno životom i smrću. Samo meditacijom možemo doći do suštine svog bića.

STEPENI POSVEĆENJA

 

U samom tajnom školovanju se ide jednim određenim putem.

  1. Priprema
  2. Prosvetljenje
  3. Upućenje ili posvećenje

 

Nije nužno da se završi ceo prvi stepen da bi se prešlo na drugi, ili da se prođe prosvetljenje da bi se došlo do posvećenja. U nekim stvarima neko može biti na stazi prosvetljenja, a da nije usvojio one sa prvog stepena – pripreme. Ali svakako se mora proće ceo put, mada ne nužno ovim redom.

 

PRIPREMA

 

Za početak moramo da počnemo da obraćamo pažnju na svet oko sebe. Moramo da posmatramo sve stvari koje oko nas rastu i umiru, a ne da stalno žurimo i idemo ka sledećem utisku. Potrebno je da izbacimo sve stvari iz naše duše i da se prepustimo samo tom jednom utisku.

Na primer, trebalo bi da posmatramo jedan pupoljak i da se zatvorimo za spoljašnji svet, da bismo dopustili da čujemo šta naša duša misli o cvetu. Ako uspemo da se prepustimo i pronađemo unutrašnji mir, videćemo kako u nama nastaju nove misli i osećaji koje nismo ranije poznavali. I što češće obraćamo pažnju na stvari koje cvetaju, rastu, napreduju, a onda venu i umiru, to će naš osećaj biti življi i na taj način će nam se otvarati čitav jedan novi svet – svet duše, ili astralni plan, počinje polako da se otkriva. Jer, rast i propadanje za nas više nisu samo činjenice koje se dešavaju, već sada u nama izazivaju osećaje i utiske koje ranije nismo ni naslućivali. Oni sada počinju da se sve više uobličuju u duhovne linije i figure, jedan cvet obrazuje jednu liniju, dok neka životinja ili drvo neku sasvim drugu. Dva tajna učenika koja su na istom stepenu obrazovanja uvek vide podjednake linije ili figure, kao što dva čoveka svojim očima vide da je na primer neki sto okrugao. Kada je učenik na takvom stepenu razvitka da može da vidi takve duhovne pojave i oblike, one neće biti daleko od toga da vidi i stvari koje ne postoje u fizičkom svetu. Nadalje je vrlo bitno da kontrolišemo svoje misli, jer u tajnoj nauci može napredovati samo onaj koji na svoje osećaje i misli pazi kao na svaki korak u fizičkom svetu. Jer kad u fizičkom svetu naletimo na zid, mi ćemo ga obići, a nećemo pokušavati da prođemo kroz njega. Ne smemo da dozvolimo svojim mislima da samovoljno lutaju i fantaziraju, već moramo da ih kontrolišemo. Tako kontrolisane misli i osećaji dovode čoveka do orijentacije u duhovnom svetu.

Tajni učenik mora da posveti veliku pažnju i svetu zvukova. Kada čuje neki zvuk, mora da obrati pažnju šta mu on saopštava, šta leži izvan njegove (učenikove) duše. U toj situaciji, mi ne razmišljamo šta je taj zvuk za nas, već kako da svoju dušu ispunimo onim što se događa u biću od kojeg zvuk potiče. Ova vežba će nam pomoći da se potpuno povežemo sa drugim bićem. Ono što je za nas ranije bilo nerazumljivo brujanje, postaje govor prirode.

Daljim napredovanjem tajni učenik će čuti ono što nikada ranije nije naslućivao – on će početi da čuje dušom. Vrlo bitna stvar za razvoj tajnog učenika je da nauči da sluša druge ljude. Kada mu neko nešto govori, on mora da se prepusti sagovorniku i da isključi sopstveni unutrašnji govor. Ne treba dok sagovornik govori da ga već u tom trenutku osuđuje ako se ne slaže s njim. Radi se o tome da se uguši svako odobravanje, a posebno nepovoljno mišljenje. Tako stižemo do toga da druge ljude slušamo sasvim nesebično sa potpunim isključenjem sebe kao osobe i svim našim osećajima. Za ovo je potrebno vrlo strogo savladavanje i vladanje sobom koje dovodi do visokog cilja.

 

PROSVETLJENJE

 

Na ovom stepenu razvoja, takođe je potrebno da se razviju osećaji i misli koji dremaju u svakom od nas. Potrebna je vežba i upornost. Na primer, posmatramo različita prirodna bića. Jedan kamen, jednu biljku ili jednu životinju, i svu pažnju usmeravamo na poređenje kamena i životinje. Ništa drugo ne sme da opterećuje naše misli do poređenja kamena i životinje. I kamen i životinja imaju oblik, kamen ostaje miran, a životinja menja svoje mesto, poseduje nagon koji je podstiče da ga menja. Ako se dovoljno udubimo u ove osećaje, primetićemo različite osećaje koje nam šalju kamen i životinja. U početku taj osećaj traje samo dok promatramo kamen i životinju, ali upornim vežbanjem taj osećaj i kasnije ostaje u nama. Organi koji se na ovaj način obrazuju nazivamo duhovne oči. Dok smo u prvom stepenu – pripremi – mogli da vidimo linije i figure, sad sve dobija svetlost i boju. Ako bi se to opisivalo običnim jezikom i poredilo sa fizičkim shvatanjem sveta, kamen bi zračio plavo ili plavo-crveno, životinje crveno ili crveno-žuto, a biljka ružičasto-crveno. Ali mora se znati da su to samo osnovne boje, sva bića mogu da imaju mnogo različitih nijansi.

Kada čovek stigne do ovog stupa njemu se ponovo otvaraju novi putevi. Tajni učenik mora stalno da povećava svoju moralnu snagu, dobrotu, divljenje, unutrašnju čistoću. Da poveća svoju ljubav prema ljudima i svim bićima. Treba da pronalazi meru u ovim vežbama, i da ne zanemaruje svoje dosadašnje aktivnosti. Ako želi uspeh mora imati strpljenja.

 

KONTROLA MISLI I OSEĆANJA

 

Jako je važno imati na umu, da smo mi možda već došli do određenog stepena prosvetljenja, ali to možda mi ne primećujemo, jer ne izgleda onako kako smo zamišljali.

Ko o ovome ne razmišlja može izgubiti strpljivost i odustati od daljeg razvoja. Zato i ne treba da nas čudi ako ne primećujemo promene na sebi, jer smo do sada naučili da primećujemo samo fizičke promene na sebi. Te promene najbolje može da primeti naš učitelj. Da bi nastavili, a ne odustali od daljeg razvoja, bitne su dve osobine koje moramo da gajimo – hrabrost i poverenje u sebe. Svaki učenik mora da bude svestan da se u njemu nalaze skrivene tajne koje čekaju da budu otkrivene, da svako to može samo je potrebna upornost. Mnogo puta moramo da ponavljamo sve ove vežbe da bi na kraju uspeli da ih pravilno izvedemo.

Postoji niz pravila kojih se posvećani pridržavaju. Nikada ne upotrebljavati znanje za ličnu korist, nikada ne upotrebljavati moć nad ljudima da bi im naneli zlo. Postoji i jedno zlatno pravilo koje glasi: „Ako pokušaš da napraviš jedan korak u saznanju tajnih istina, tad ujedno moraš da napraviš i tri koraka napred u usavršavanju svoga karaktera prema dobru“. Suština je da mi tokom školovanja svakoga dana postajemo sve bolji ljudi, prema sebi i prema drugima.

Naredna vežba koja nam pomaže u našem razvoju je da pokušamo da promatramo čoveka onako kako smo promatrali kamen, biljku i životinju. Treba da stvorimo još jači duševni mir, koliko god je moguće da isključimo sva spoljna dešavanja. Posle mnogo i mnogo pokušaja ćemo uspeti da pokrenemo osećaj u duši koji odgovara promatranom čoveku. Daljim radom na tome u nama raste nova snaga koja se zove duhovno gledanje tuđeg duševnog stanja. Videćemo sliku koja duhovno svetli, u sredini će biti žuto-crvena, a na ivici crveno-plav ili pomalo ljubičasta.

Stvari koje nam se događaju u toku vežbi i samog školovanja, treba da zadržimo za sebe, jer većinu stvari je nemoguće opisati rečima koje koristimo u fizičkom svetu. Reči su pregrube i drugi ljudi to mogu različito da protumače. Čak treba o tome da ćutimo i pred samim sobom, i da ne pokušavamo da prepričamo nešto što se rečima ne može opisati. Ako imamo neke nejasnoće ili imamo potrebu da sa nekim to podelimo, to jedino može da bude učitelj. On jedini može da razume ono što nam se događa. Jer naše razmišljanje nije ni izbliza doraslo našem posmatranju. Ko ima unutrašnji mir i tišinu za ovakvo posmatranje čoveka, već je doživeo veliki preobražaj. To mu omogućava upravo taj mir i sigurnost u fizičkom svetu, dok mu mir i sređen život u spoljašnjem svetu pomaže da se još lakše opusti i doživimo trajni unutrašnji mir. I tako se približava narednom koraku ka posvećenju. Ono što čovek mora da poseduje kada dođe do tog koraka su dve važne osobine – hrabrost i nebojažljivost. Sve vreme moramo da radimo na tome i da u našem svakodnevnom životu tražimo načine da pospešujemo hrabrost i nebojažljivost. Jer, strah nam ne pomaže ni u jednom trenutku, samo nam odmaže. Ako se nađemo u nekoj opasanoj situaciji, treba da razmišljamo šta nam je činiti u tom trenutku. I to brzo i odlučno, a ako razmišljamo o strahu samo ćemo se usporiti, zbuniti i najverovatnije nećemo uspeti ništa dobro da uradimo.

Tajni učenik sada vidi stvari koje običan čovek ne vidi, jer običnog čoveka u tome sprečavaju fizička čula. Ne bi ni bilo dobro da te stvari vidi čovek koji nije spreman, jer on to ne može podneti. U toku tajnog školovanja učenik će uvideti da je ranije mnoge stvari činio iz neznanja, sujete, sebičnosti, ali sada sva ta opravdanja i razlozi nestaju. Tajni učenik shvata koliko su sve te stvari loše i rušilačke i koliki je njihov negativan uticaj nanjeg razvoj. I baš zato su mu neophodni hrabrost i neustrašivost. Njega svaki neuspeh treba da pokrene da to uradi ponovo, sa više volje i snage, da shvati da je njegova energija neiscrpna. On mora da živi za budućnost, a ne da dozvoli da ga ometa prošlost. Ako čovek ima do određenog stepena sva opisana svojstva, tada je on sposoban da sazna istinska imena stvari, koja su ključ tajnog znanja.

 

Korišćenja literatura: KAKO SE STIČU SAZNANJA VIŠIH SVETOVA – RUDOLF ŠTAJNER

Tekst napisao: Nikolić Aleksandar