ŠTA JE TO APARIGRAHA?

aparigraha

Jednom se jedan čovek našao u svom krugu straha i zbog njega je počeo oko sebe i na sebe da gomila – započeo je prikupljanjem novca, pa je njime kupovao različite stvari, dovlačio je u svoj svet razne osobe, osvajao zdravlje, rojio u svojoj glavi mnoge misli, ispunjavao svoje dane obavezama i rečima, a svoje nove korake saplitao ranijim iskustvima, i svoje nove potrebe starim učiteljima… Kada je dovukao na sebe dovoljno svega da se ušuška,osigura i zatrpa, čvrsto se i dobro privezao za svoju gomilu privida i pokušao da ugreje hladan strah da ništa od toga nikako ne bi izgubio… Onda je polako počeo da se savija i slepi za čisti život koji je pored njega slobodno prolazio… Ipak se pridržavao čvrsto misleći da voli sve to što ima! Da je samo znao… Da je samo dozvolio da se sve te stvari razvežu sa njega i krenu, da im je samo dopustio da odu gde moraju otići i da je prihvatio… Video bi bistro toplotu u sebi koja ni od čega ne zavisi, koja ništa ne traži i ne treba osim ljubavi u sebi samoj. Ispunio bi svoju jedinu potrebu i koračao bi lagan.

Sanja Drobnjaković

Patanđalijeva podela joge

yoga sutra

Patanđali je živeo u 1 ili 2 veku p.n.e u Indiji. Napisao je Joga sutre,  jedno od najvećih dela posvećeno razvoju i stanjima svesti kroz koja osobe prolaze u svom životu. Svaki od aforizama govori o stanju svesti koji se dešavaju  svim osobama bez razlike na kojem se mentalnom nivou trenutno nalaze. Razlika je u tome što osobe koje napreduju putem „Joge“ prepoznaju i nadograđuju stanja svesti, dok „obične“ osobe ta stanja ne zapažaju ili ih ne dovode u vezu sa svojim životnim događanjima.

 

 

Patanđalijeva podela joge na osam stepena:

1. JAMA – pravila ponašanja

Ispravnim ponašanjem misli, reči i dela postiže se:

  • ahimsa – nenasilje

  • satja – istina

  • asteja – poštenje – ne krađa

  • bramačari – ovladavanje seksualnošću

  • aparigraha – neposedovanje, ne vezivanje, ne prijanjanje za materijalne prolaznosti

2.  NIJAMA – načini pridržavanja

  • šauča – biti čist – odomaćivati osećaj duhovne i telesne čistoće

  • santoša –  odomaćivati zadovoljstvo u svakodnevnom životu

  • tapas – sposobnost uzdržavanja

  • svadjaja – samoproučavanje- razvojna analiza svog ponašanja – čemu me ovo uči

  • išvara pranisana – predanostizabranom putu – svaka reč, delo usmereno je na moj razvoj i dobrobit okruženja

3. ASANE – joga položaji – put pronicanja u tajne joga asana najbolje proučava hata i kundalini joga

4. PRANAJAMA – kontrola energije disanjem

5.  PRATJAHARA – odvajanje od čulnih utisaka

6. DARANA – koncentracija

7. DJANA – meditacija

8. SAMADI – identifikacija sa čistom svesti u sebi

U narednom periodu bavićemo se svakim stepenom joge ponaosob.

Korišćen je materijal iz udžbenika Joga saveza Srbije i podaci sa Wikipedije

Aleksandar Nikolić

Krišnamurti – Život i učenje

krisnamurti

Krišnamurti je bio poznati indijski filozof i pisac. Rođen je 11. maja 1895. godine u indijskom gradu Madanpalu. Otac mu je bio činovnik britanske kolonijalne uprave i član Teozofskog društva.

Sve što smo izumeli, simbole u crkvi, ritual, sve je to postavljeno mišlju. Misao je izumela ove stvari. Izumela spasitelja. Izumela hramove u Indiji i sadržaj hramova. Misao je izumela sve te stvari koje se nazivaju svetim. Ne možete to poreći. Tako da misao sama po sebi nije sveta. A kada misao izumi Boga, Bog nije svet. Pa šta je sveto?

To može da se jedino razume ili dogodi onda kada postoji potpuna sloboda od straha, od tuge, i kada postoji to poimanje ljubavi i samilosti sa svojom inteligencijom. Tada, kada je um potpuno tih, može da se dogodi ono što je sveto.

U četrnaestoj godini upoznaje Čarlsa Vestera Lidbitera, predvodnika Teozofskog društva. Od tada ga podižu Ani Besant i Lidbiter, jer su verovali da je on budući „svetski učitelj“.

Bilo je kasno letnje popodne kada se grupa dece igrala blizu obale. Jedan od dečaka se izdvajao od ostalih, iako je bio poderan i neuhranjen. Opisali su ga kao da ima naročito zračenje: bio je okružen čistom i blistavom atmosferom. Dete je zbog ovih kvaliteta izdvojeno i odabrano da bude nosilac za dolazećeg učitelja sveta.

Ovo otkriće nije bilo izolovano otkrovenje jer se verovalo da čovečanstvo ulazi u novo doba, doba za koje se verovalo da će sa sobom doneti novog Mesiju. Tokom ranih dekada 19. veka nauka je od religije sve više preuzumala ulogu kao spasioca čovečanstva. Pošto su monolitske crkve bile u krizi, pojavile su se nove organizacije koje su nudile ravnotežu između nauke i religije.

Jedna od mnogih novih grupa, Teozofsko društvo, brzo se proširila svetom. Ustanovili su ga Ruskinja Helena Petrovna Blavacka i Amerikanac Henri Stil Olkot. Ciljevi društva su bili da traži istinu u drevnim religijama istoka, da istražuje neobjašnjene zakone prirode, i da promoviše univerzalno bratstvo. Ovi ideali su bili toliko privlačni da je do 1881. društvo postalo svetska institucija, sa preko 100 000 članova sa puno entuzijazma.

Helena Blavacka je predano izučavala metafizičke zakone, a mnogi ljudi su je cenili jer se verovalo da ima paranormalne moći. Iako su je neki ismejavali kao šarlatana, ona je, međutim, bila ozbiljan pisac i 1888. je objavila svoje najveće delo, dva velika toma nazvana « Tajna doktrina ».

Od mlade novinarke Eni Besant tražili su da analizira delo za londonski ‘Review of reviews’. Listajući strane, impresioniralo ju je ono što je pročitala. Njoj su se sada odvojeni delovi činili kao moćna celina, i činilo se da su zagonetke i problemi u njenom životu nestali.

Nije prošlo ni par nedelja, a Ani Besant se doživotno posvetila teozofiji. Ovaj iznenadan potez nije odudarao od žestokog karaktera gđice Besant. Ona je već bila dobro poznata u viktorijanskoj Engleskoj kao edukator, govornica i energična feministkinja i pionir u radničkom pokretu koji je bio u nastanku.

Organizovala je štrajk devojaka u fabrici ‘Brajans i Mejs’. Njeno osećanje društvene pravde učinilo je da postane posvećeni socijalista, zajedno sa Sidni Vebom, Džordžom Bernardom Šoom i Remzi Mek Donaldom. Nakon smrti Blavacke, Ani Besant je postala vođa društva i najuticajnija sila za teozofsku ideju. Ona je bila ta koja je nezgrapnu filozofiju Blavacke pretočila u popularni pokret. Mnoge religije sveta govore o heroju ili spasitelju koji se u vremenima kriza pojavljuje da bi pomogao čovečanstvu. U ‘Tajnoj doktrini’ Blavacka je opisala kako bi takav učitelj definisao istinu izraženu na način primeren novoj civilizaciji. Tokom godina ova se ideja razvijala u umu Besantove. Do 1900. bila je ubeđena da je došlo vreme da se ponovo pojavi veliki duhovni lider. I već tada je predavala po Indiji, Evropi i SAD-u o dolasku učitelja sveta. Iščekivanje se širilo po čitavom društvu, a na hiljade ih se tiskalo da dođu na njena predavanja. Čarls Vebster Ledbiter je bio još jedan vodeći član društva. On i Besantova su blisko sarađivali nadopunjujući jedno drugo, kao što su Olkot i Blavacka to činili godinama ranije.

Godina je bila 1909. C. V. Ledbiter se preselio u Indiju i sada je živeo u Adjaru, teozofskom sedištu blizu Madrasa. Svakog dana se sa prijateljima šetao po plaži Bengalskog zaliva. To je bilo mesto gde je otkriven mladi Džidu Krišnamurti. Uprkos slabašnoj nemarnoj pojavi deteta, Ledbiter je video toliko uočljive kvalitete da je objavio da će ovaj bramanski dečak nakon dugog čekanja ispuniti proročanstvo: Krišnamurti je trebao da bude pripreman za ulogu nosioca za učitelja sveta.

Njegova majka je umrla nekoliko godina pre toga, a 14-godišnji dečak došao je da živi sa svojim ocem i trojicom braće, neposredno ispred sedišta Teozofskog društva. Sanjivi dečak je bolovao od malarije, i bolest ga je često sprečavala da ide u školu. Bio je povučen i lako povodljiv za drugima. Činilo se kao da živi u drugom svetu, često nesvestan šta se dešava oko njega.
Postojala je neobična praznina. Krišnamurti i njegov mlađi brat Nitjananda bili su naročito bliski. Kada su mu rekli o prilici da bude pripreman za velike stvari, odbio je osim ako Nitja ne bude sa njime.

27.11.1909. Ani Besant se vratila u Indiju i srela braću po prvi put. Kako je postala majka, učitelj i prijatelj sramežljivom Krišnamurtiju, stvorila se emotivna povezanost. Briga o budućnosti dečaka je za Ani Besant postala sveta dužnost. Odlučeno je da je došlo vreme da se Krišnamurti predstavi svetu. U ovu svrhu formiran je Red istočne zvezde, na čijem je čelu nominalno bio Krišnamurti, a pod vođstvom Ani Besant. Red se nadao da će pripremiti svoje članstvo da prihvate učitelja sveta i njegovu poruku. Tokom teozofske konvencije koja se te godine održala u Benaresu, Redu zvezde se pridružilo skoro 400 novih članova.

Dok su članovi govorili o drugom dolasku, predskazivana je slavna budućnost. U talasima emocija novi članovi padali su pred dečakove noge. A Ani Besant je javno obznanila da će Krišnamurti odista postati nosilac za učitelja sveta. Do kraja 1911. sve je već bilo organizovano tako da se činilo da je sudbina mladog dečaka osigurana.

Narajana, dečakovog oca, nije bilo lako ubediti. Govorio je: “Takvo obožavanje bi moglo da ga pretvori u predmet ismevanja Indije”. I pretio je da će lištiti gđu Besant njihovog starateljstva. Ona je brzo intervenisala time što je objasnila prednosti engleskog obrazovanja,  i naglasila naročite prednosti toga da njegovi sinovi postanu diplomci na Oksfordu. Početkom 1912. godine njegov otac Narajan je potpisao dokument kojim dozvoljava da Krišnamurti i Nitja budu odvedeni u Englesku. Nije bio svestan da će proći 10 godina, uključujući podužu parnicu, pre nego što mu se sinovi vrate.

Vesti o njihovom dolasku su se brzo proširile Engleskom, pa se velika gomila okupila da im poželi dobrodošlicu na stanici Čering Kros. Engleski teozof je Krišnamurtija, po njegovom dolasku, opisao kao umetničku ličnost, duge crne kose koja je padala skoro do ramena, i krupnih tamnih očiju odsutnog pogleda.
Kada sam otišao u Evropu po prvi put, živeo sam među ljudima koji su bogati i obrazovani, koji su bili na uticajnim društvenim položajima. Šetao sam ulicom posmatrajući lica ljudi,
išao u pozorišta, video sam kako se ljudi zabavljaju pokušavajući da zaborave svoju nesrećnost,
viđao sam ljude koji su bili moćni u sferi društva, politike i religije, gledao sam kako se mladi zabavljaju, viđao sam ljude koji su imali želju da služe, odlazeći u oblasti gde žive siromašni i potlačeni. Oni su želeli da pomognu – ali su sami bili bespomoćni. Kako nekog možete da izlečite od bolesti ako od nje i sami patite? Sve sam preispitivao, jer sam želeo sam da se uverim.

Ani Besant održala je tri uvodna predavanja u Kvins Holu u Londonu. Pokret je dobijao na snazi.
Kada se vratila u Indiju, krenulo je obrazovanje dečaka sa nizom tutora. Mladi dečak je neprestano bio okružen učiteljima i sledbenicima, nikada nije mogao da se osami, i žudeo je za normalnijim životom. Njegovo nezadovoljstvo je raslo i izgubio je svaki interes za ulogu za koju je pripreman.

U leto 1914. Engleska se upustila u veliki rat. Komunikacije su se prekinule, a povlačenje dečaka se pojačalo. Krišnamurti je postajao sve nemirniji. Ani Besant mu je pisala i podsećala ga je, kao što je i uvek činila, da njegova sreća postoji jedino u radu koji mu predstoji. Iako je prema Besantovoj osećao duboku ljubav i lojalnost, u njegovoj unutrašnjosti razvijala se tiha revolucija.

Dugo sam se bunio protiv svih stvari, od autoriteta drugih, od podučavanja drugih, od znanja drugih. Ništa ne bih mogao da prihvatim kao istinu, sve dok sam ne nađem istinu za sebe.
Nikada se nisam suprotstavljao idejama drugih, ali ne bih prihvatao njihov autoritet ili njihovu teoriju života. Sve dok nisam došao u to stanje pobune, dok nisam postao nezadovoljan svime, svakom koncepcijom, svakom dogmom, svakim verovanjem, nisam bio u stanju da nađem istinu.

Dečaci su naporno radili da bi položili prijemne ispite za koledž. Njegovom bratu Nitji to nije bilo posebno teško, ali je Krišnamurti bio spor i nezainteresovan učenik. Na svačije razočaranje postalo je jasno da ga ne bi primili ni Oksford ni Kembridž.

Kraj rata 1918. doveo je do pojačane aktivnosti među teozofima. Ani Besant je u Indiji bila veoma posvećena problemima obrazovanja i političke aktivnosti. Bila je u prvim redovima borbe za nezavisnost Indije, zajedno sa Gandijem i ostalima. Ali je u svojim predavanjima nastavljala da ističe značaj učitelja sveta i njegove poruke za čovečanstvo. Krišnamurti je lagano sazrevao. I nakon 10 godina odusustva iz domovine, odlučeno je da njegov rad otpočne u Adjaru. Krajem decembra braća su stigla u Bombaj. Za gđu Besant došao je dugo čekani dan, jer su se dva brata koja su otišla kao dečaci vratila kao odrasli ljudi.

Kada sam došao u Indiju, video sam da se ljudi tamo podjednako zavaravaju, držeći se iste stare tradicije, okrutno se odnoseći prema ženama, a istovremeno se smatraju veoma religioznim i boje svoje lice pepelom. U Indiji imaju možda najsvetije knjige na svetu, možda imaju najveće filozofije, mogli su da u prošlosti grade predivne hramove, ali ništa od toga nije moglo da mi pruži ono što sam želeo.

Kao vođa Reda zvezde, sramežljiv mladić je prionuo na posao. Napisao je brojne knjige i članke za izdanja Reda zvezde. Trebalo je držati predavanja i prisustvovati sastancima. Braća su se prihvatila gustog rasporeda, govoreći u Indiji, Engleskoj, Australiji i Evropi. Za Nitju su ova putovanja postala veliko opterećenje, razboleo se i dobio dijagnozu tuberkuloze. Preporučena je Kalifornija zbog klime koja odgovara takvim bolesnicima. Iznajmljujući malu kuću, mladići su u leto 1922. po prvi put došli u Ameriku. Nitja je u pismu Besantovoj opisao njihovu okolinu: “U dugoj uskoj dolini kajsija, orhideja i stabala narandži nalazi se naš dom, a vrelo sunce sija dan za danom da nas podseti na Adjar. Indijanci našu dolinu nazivaju Ohaj ili Gnezdo, i mora da su je stolećima smatrali utočištem”.

Za neko vreme činilo se da se Nitja oporavlja. Ali je možda najbolje od svega bilo da su bili sami. Privatnost je bila luksuz za koji su bili uskraćeni još od detinjstva. Ali sada je u tišini doline Krišnamurti imao priliku da bude sa sobom. Šetao se sam po brdima, penjući se kroz plantaže narandži. Kako su prolazili dani, obuhvatala ga je čudna nelagoda. Razboleo se i žalio se na intenzivan bol i temperaturu koja ga je gušila. Dešavali su se i periodi kada nije bio svestan dok se čudan proces kretao ka vrhuncu. Uzbuđen i grozničav, insistirao je da ide sam u šetnje, iako su ga ubeđivali da umesto toga ostane u blizini kuće.

Tamo se, u tišini noći, desio transcedentan događaj, koji je uzdrmao njegov život iz samih temelja.
Mogao sam da osetim vetar kako prolazi kroz drveće, i malog mrava na vlati trave, mogao sam da osetim ptice, prašinu, i svaki zvuk je bio deo mene, ja sam bio u svemu ili je pre sve bilo u meni. Bio sam vrhovno srećan, jer sam video da više ništa ne možda da bude isto. Pio sam bistru i čistu vodu sa izvorišta života, i moja je žeđ utoljena. Nikada više ne bih mogao da budem žedan. Nikada više u potpunom mraku. Dodirnuo sam samilost koja leči sve tuge i patnju. To nije za mene, već za svet.

Da bi opisao svoje nove percepcije, Krišnamurti je krenuo u turneju predavanja po svetu. Promena je bila neporeciva.

Svuda, među svim ljudima, postoji traganje za nečim skrivenim. Za nekom spoznajom koja će pružiti veće znanje, širu viziju, veće razumevanje, i to ljudi nazivaju istinom. Misle da istina leži skrivena negde na nekom udaljenom mestu, daleko od života, daleko od radosti, daleko od patnje. Ali istina je život sam. A sa razumevanjem života rađa se i razumevanje istine.

Za vreme putovanja Nitjino zdravlje se pogoršavalo. Dok je Krišnamurti boravio na jubilarnoj konvenciji teozofa, u povratku je dobio telegram da je Nitja preminuo.
Veza između braće postala je ogromna. Postojala je nada bez sumnji da će Nitja biti od suštinskog značaja za buduće poduhvate, te da će zbog toga njegov život biti pošteđen. Novost je Krišnamurtija potpuno slomila. Učinila je i više od toga. Činilo se da je čitava njegova životna filozofija, koja podrazumeva nadu u budućnost i Nitjinu vitalnu ulogu u njoj, u tom trenutku bila razbijena.

Stari san je mrtav, a novi se rađa. Nastaje nova vizija, i razvija se nova svest. Sada sa većom sigurnošću nego ikad znam da postoji istinska lepota u životu, istinska sreća, koja ne može biti pokolebana ma kakvim fizičkim događajima; velika snaga, koju ne mogu oslabiti ma koji prolazni događaji, i velika ljubav, koja je stalna, večna i nepobediva.

Dok je stigao do Madrasa, njegovo lice je postalo tiho i zračilo je. Jubilarna konvencija 1925. slavila je 50 godina postojanja Teozofskog društva. Na hiljade se okupilo na skupu koji je trajao 4 dana, a o ovim događajima su spremno izveštavale novinske agencije svuda po svetu.
Kongres Reda zvezde usledio je nakon konvencije. Do tog trenutka Red zvezde je narastao na preko 45 000 članova. Pod granama ogromnog banijan drva u Adjaru, Krišnamurti je govorio o učitelju sveta.

Njegovo lice je bilo ozbiljno i moćno u sumraku. Njegove oči su bile kao pod koprenom, kao da gledaju ka unutra. Dok je govorio, među slušalaštvom se širila duboka tišina. Neki su mislili da vide svetlo kako ga okružuje. A mnogi veruju da su bili u prisustvu samog Mesije. Mladi čovek je postajao žarište dubokih podela, jer dok su ga na hiljade njih prihvatali za učitelja sveta, drugi su bili uznemireni obožavanjem i uvažavanjem prema njemu.

Par godina pre toga je holandski baron Filip van Talen poklonio svoje nasleđe, zamak Erde, Redu zvezde. Zgrade iz 18. veka okruživalo je 2 000 hektara šume. Zamak je pretvoren u mesto susreta gde su se male grupe sastajale svake godine. Promena koja se dešavala u Krišnamurtiju se intenzivirala sledeće nedelje na kampu Omen zvezde 1926. Omen kamp, blizu dvorca Erde, privukao je preko 2 000 ljudi svih nacionalnosti. Postavljeni su ogromni šatori za sastanke i obedovanje. Održavana su predavanja, a svake večeri vodio je logorsku vatru i govorio okupljenima.

Da bismo bili srećni, trebaju li nam religije? Da bismo voleli, treba li nam da gradimo hramove? Istina ne može da se nađe u mračnim svetilištima hramova, niti u dobro osvetljenim salama organizovanih društava. Niti može da se nađe u knjigama, ni u ritualima. Otidi do mora, gde povetarac duva, a talasi se lome jedan nad drugim. Želite da skupite i ograničite svu tu lepotu u uzak hram? Ne dozvolite vašem srcu niti umu da bude ograničen bilo čime ili bilo kime, ako to uradite, uspostavićete još jednu religiju, još jedan hram. Ne smete da stvarate male Bogove i slavite ih u malim svetilištima. Ko želi da obožava pod svetlom jedne sveće, kada možete da imate Sunce?

Postajalo je sve teže pomiriti Krišnamurtijevu viziju istine sa oblicima i strukturama ne samo teozofije već svih organizovanih religija. Njegovo odbacivanje duhovnih autoriteta bilo je pretnja Teozofskom društvu i njegovom dugogodišnjem članstvu. Pojavilo se otvoreno neprijateljstvo, pošto je izgledalo da se organizacija raspada. Došlo je do podela, dok su neki ostajali čvrsto uz njega, drugi su se držali svojih uvreženih verovanja.

Dama Emili Letjans, koja je Krišnamurtiju bila bliska od 1911, delila je zbunjenost koju su mnogi osećali.
Kako je neobično, govorila je, da smo 17 godina očekivali učitelja sveta, a kada sada govori, mi smo povređeni ili ljuti.  On nas tera da mi sami uradimo svoj posao, a to je zadnja stvar koju smo od njega očekivali.

U maju 1928. održan je prvi kamp zvezde u Ohaj dolini pod zimzelenim drvećem Kalifornije. Ali su sa svakim govorom, sa svakim sastankom, podele postajale očiglednije. Pošto joj je zdravlje bilo narušeno, Ani Besant je bila prisiljena da otkaže svoje javne nastupe. Ali je uprkos tome očajnički je pokušavala da pomiri teozofiju sa onim što je Krišnamurti govorio. Citirala je drevne hindu spise koji kažu: Svi putevi vode istom duhovnom cilju.

Ali su se podele širile uprkos njenim naporima.Više nije moglo biti jedinjenja postojećih religija. Govorio je da ceremonije organizovanih religija predstavljaju smetnju, da odvraćaju od istine. Nije nudio bilo kakav metod. Nije bilo koraka koji bi mogli da se slede. Nije bilo sistema koji bi obezbedio duhovni napredak. Njegova vizija istine bila je apsolutna.

U avgustu 1929. na skupu Omen u Holandiji u prisustvu Ani Besant i preko 3 000 članova reda Krišnamurti je raspustio Red zvezde, oslobađajući se svih tvrdnji koje su o njemu bile izrečene.
Držim da je istina zemlja bez staza, i ne možete da joj priđete kojim god putem, ma kojom religijom, ma kojom sektom. To je moje gledište, i ja ga se držim apsolutno i bezuslovno. Pošto je istina neograničena i neuslovljena, ne može joj se prići nikojim pojedinim putem. Ona ne može biti organizovana, niti bi trebalo da se stvara bilo kakva organizacija da vodi ili sili ljude da idu bilo kojim pojedinim putem. Ako se organizacija stvara sa tom namerom, ona postaje smetnja, postaje slabost, orobljava, i neizbežno obogaljuje pojedinca i sprečava ga da otkrije apsolutnu bezuslovnu istinu. Možete da napravite drugu organizaciju i da očekujete nekog drugog. To me nije briga. Moja jedina briga je da oslobodim ljude apsolutno i bezuslovno. Sve religije su uvek govorile: postoji samo naš put, naš spasitelj, naš sistem, naša verovanja, naši rituali, i spasenje ćete naći jedino kroz njih. To je bila konstantna priča svih religija. I ja sam pre mnogo mnogo godina čuo ono što je vrlo istinito: da nema puta ka istini. Prema njima istina je fiksirana tačka. A kada imate fiksnu tačku, imate put, možete da imate puteva koliko hoćete. Ali istina nije fiksirana tačka. To je živa stvar, koja se kreće. Pokretna u smislu u svetu u kome nema vremena, što je potpuno različita stvar. Prirodno, do nje nema puta. Ali vidite, mi ne želimo tako opasan pogled na stvari. Mi želimo da sve bude fiksirano. Želimo da svaki predmet bude konačan.

Ostatak života proveo je objavljujući knjige i držeći predavanja širom Indije, Evrope i SAD-a. Napisao je više knjiga, među kojima „Prva i poslednja sloboda“ (The First and Last Freedom), „Jedina revolucija“ (The Only Revolution), „Krišnamurtijeva beležnica“ (Krishnamurti’s Notebook) i po mom mišljenju njegovo najznačajnije delo „Do nogu učitelja“  (At the Feet of the Master), koju je napisao sa 16 godina. Pored toga, objavljen je i veliki broj njegovih predavanja. Sa devedeset godina je govorio u Ujedinjenim nacijama o miru i svesnosti. Poslednje predavanje održao je u Indiji 1986. godine, mesec dana pre nego što je umro u svom domu u kalifornijskom gradiću Ohaj.

Nastaviće se…

Korišćen je prevod na srpski meni nepoznatog autora dokumentarnog filma Život i učenje.

Aleksandar Nikolić

Sos od belog luka

sos beli luk

Sastojci

100 g belog luka

20 g šećera
30 g brašna
3 kašike maslinovog ulja
kašičica sirćeta
so po ukusu

po želji dodati malo bibera

malo vode

Priprema

Iseckajte beli luk. U tiganj stavite ulje, kada se zagreje dodajte šećer i pržite dok ne dobije žutu boju i zatim dodajte beli luk.

Kada i luk dobije žutu boju dodajte brašno i malo vode. Posolite po ukusu i dodajte sirće. Možete dodati i malo bibera.

Na kraju sve ubacite u blender i ispasirajte.

APARIGRAHA *neposedovanje, nevezivanje, naročito za materijalne prolaznosti

APARIGRAHA *neposedovanje, nevezivanje, naročito za materijalne prolaznosti

 

aparigraha
Po Patandjalijevoj podeli joge na 8 stupnjeva, od kojih su na prvom JAME tj. pravila ponašanja,
poslednja od 5 jama (ahimsa-nenasilje, satja-istinitost, asteja-poštenje-ne krasti, bramačarja-ovladavanje seksualnošću) je aparigraha.
Po B.K.S. Iyengar-u aparigraha se može sagledati i kao jedna strana asteje (ne krasti),
oslobadjanje od skupljanja i nagomilavanja stvari koje nam nisu stvarno potrebne i samim tim
nam ne pripadaju. Treba posedovati samo ono što nam zaista treba i ne sakupljati stvari koje
trenutno ne koristimo. Ako radimo suprotno, to ukazuje da jogin ima manjak vere u Boga i sebe
da će moći da obezbedi potrebno u budućnosti. Jogin čini život jednostavnim, trenira um da
ne oseća gubitak ili nedostajanje bilo čega. Sve što mu treba će do njega doći samo od sebe u
pravom momentu (nekad je život pametniji od nas* D. Milutinović). Zadovoljan je trenutnim,
smiren. Ne uslovljava sreću.
Postavlja se pitanje, ako je aparigraha neprijanjanje za materijalno (stvari, vrednosti) da li to
znači da treba sve da razdelimo i idemo ulicom moleći za hranu, puštajući život da nam donosi
stvari sam od sebe kada su nam zaista potrebne? Odgovor dobijamo primenom principa 3 gune
(tamas, radzas i satva) na ovaj pojam. Tamas predstavlja letargiju, nisku energiju, radzas aktivnu, visoku energiju, a satva idealno stanje balansa i harmonije izmedju tamasa i radzasa, pa tako
treba naći idealan odnos prema materijalnim bogatstvima: osoba niske pasivne energije će se
svega odreći, osoba visoke energije će previše polagagati na materijalno bogatstvo, gomilati više
nego što joj treba, neće biti u stanju da se odvoji ni od čega. Idealno stanje satve je posedovanje
samo onog što nam je potrebno za život i ništa više.
Kako znati šta i koliko je stvarno potrebno za život? To je ono što omogućava UDOBAN, BEZBEDAN i ZDRAV ŽIVOT, posmatranje stvari/materijanog kao orudja koje nam pomaže da
ostvarimo ciljeve, a ne kao cilj sam po sebi, ne kao statusne simbole i nešto što prezentuje naš uspeh. SREDSTVO A NE CILJ!
Na primeru nameštaja možemo uvideti koliko robujemo stvarima, održavanju istih, i koliki
je njihov uticaj na naš život. Ako posedujemo polovan nameštaj pored toga što je jeftiniji, a
podjednako funkcionalan koliko i nov, takodje ćemo ga i lako rasprodati u slučaju selidbe, ne
vezujemo se ni za trenutno prebivalište. Možemo preispitati i veru da je novo bolje, a suštinski
je funkcionalno koliko i staro – polovno. Primeri: gomilanje novca u banci – mogućnost gubitka;
nova kola – strah od oštećenja… svako gomilanje materijalnog koje nam nije potrebno donosi
anksioznost, zabrinutost, uznemirenost, jer je materijalno lako propadljivo, može se izgubiti i
uništiti, pa je logično da život ne treba da nam se okreće oko takvih stvari. Koliko nas zapravo
kontroliše to što posedujemo?
APARIGRAHA USMERAVA NAŠ FOKUS KA STVARIMA KOJE NE MOŽEMO DA
IZGUBIMO – duhovnost, ljubav, istinitost… mogu ih posedovati i bogati i siromašni.
Ako primenimo princip aparigrahe na ideje i verovanja koje prihvatamo možemo zaključiti da
ako se stalno držimo istih ideja koje nas uslovljavaju, ne možemo imati mesta i otvorenosti za
nove ideje i shvatanja, nove doživljaje.
Kada zadržavamo dah, mi aktivno ne dozvoljavamo da se desi iskustvo novog udaha, novog
daha. To se dešava i kada prepunimo ruke toliko da ne možemo da prihvatimo ni jednu jedinu stvar. Zato moramo pažljivo izabrati koje ćemo objekte i ideje zadržati. Većina ima ispunjene
domove i umove stvarima i idejama koje nismo sami svesno odabrali, već smo ih nasledili,
dobili na poklon i sl. Aparigraha nas stimuliše da napravimo “čistku” i svesno se odlučimo čime
ispunjavamo svoj život, um, dom.
Nekada biramo da se držimo onog što doživljavamo kao svoja dostignuća ili svoje neuspehe,
pa ih tako ugradjujemo u sebe kao deo svog identiteta. Čin vezivanja za identitet formiran u
prošlosti sprečava nas da formiramo nov identitet u budućnosti.
U izvodjenju asana se ovo ogleda u vidjenju nekih asana kao dobro poznatih položaja u kojima
smo dobri, a obeležavanje drugih kao teških, kao onih koje ne volimo. Zadržavanje ovakvih
shvatanja nas sprečava da iskusimo položaje sa svežinom i prisustvom, da nešto novo naučimo.
Važno je prepoznati da ni jedna od ovih karakteristika nije stvarno prisutna u samim položajima,
već je naš predeterminisan doživljaj istih. Ako želimo nova iskustva moramo da se oslobodimo
potrebe da ponavljamo predhodna iskustva i potvrdjujemo ih.
Kao i u disanju (da bismo udahnuli nov vazduh moramo da pustimo-izdahnemo) tako i u životu
moramo da pustimo staro da bi napravili mesto za novo. Svaki put kada svesno izdahnemo do
kraja, opustimo se u šavasani, vratimo pažnju na disanje, mi učimo kako da pustimo i da nam to
postane ugodno. Idealno bi bilo da kroz to naučimo i kako da pustimo sve šta nam više ne treba
da bismo napravili mesta za razvoj koji je svima najvažniji.

Literatura:

YCS skripte za instruktore

B.K.S. Iyengar “Light on Yoga”

http://www.yogawithamey.com/index.html Amey Mathews

http://www.instantgoodkarma.org/index.html

Zbogom prehlade!

prehlada

Jogiji su predvideli različite načine čišćenja organizma da bi ga tako održali savršeno čistim.
U izvesnoj meri telo spontano odbacuje ostatke i toksine: bubrezi filtriraju krv a s mokraćom izlučujemo nepotrebne sastojke koji su vrlo otrovni; creva oslobađaju telo otpadaka koji nastaju probavom; koža takođe odbacuje toksine, a pluća izbacuju visak CO2. Joga podržava rad tih organa, pomaže prirodu u njenom cišćenju, jer postoje otpaci koje telo ne može automatski odbaciti. Tako smo prisiljeni da peremo kožu svaki dan, negujemo zube itd. Ali joga ide dalje, čak mnogo dalje.
Pogledajmo najpre tehniku neti, »nosni tuš«, koja nije ni teška ni neugodna.
Disati znači živeti, a da biste mogli dobro disati nos mora biti čist. Disni aparat izlučuje sluz da bi tako po-kupio prašinu da ne dođe u pluća; vrlo male dlačice koje titraju u suprotnom smeru od ulaska vazduha, izbacuju tu prašinu. Brišući nos velikim se delom oslobađamo te sluzi, ali jogiji to smatraju nedovoljnim. Nosni tuš, neti, čisti temeljno, i refleksnim putem moguće je uticati i na rad vrlo udaljenih organa. Setite se da postoji medicinska tehnika nazvana »endonazalna refleksoterapija,« koja pokušava da ima terapeutsko delovanje na taj način da nadražuje završetke nosne sluznice. Neti je u svakom slucaju čisti temeljno.
Olfaktivni živac izvlači iz toga korist, kao i oči, zahvaljujući aktiviranju cirkulacije krvi u nosnom kanalu. Neti nas takođe štiti od rinitisa (zapaljenje nosne sluzokože, koje se ispoljava curenjem nosa, kijanjem ili svrabom u nosu).
Tehnika je jednostavna.
Posuda puna mlake, slane vode, eto, to je sve sto je potrebno. Neslana bi voda izazvala bockanje usled nekih fenomena osmoze. Dodavanjem pune kašičice soli uspostavljamo tu ravnotežu s unutrašnjošću. Jos je bolje ako je voda vruća.
Držite posudu horizontalno i zaronite nozdrve u vodu. Ne usisavajte vodu kao sto usisavate vazduh: ušla bi suviše naglo. Napravite mali usisni pokret glasnicom u dnu grla. Voda ce se neosetno popeti u nos, toliko i tako da ćete nakon nekoliko pokreta »pumpe« osetiti slani ukus u grlu. Pazite da vazduh ne uđe u isto vreme kad i voda. Prestanite disati nekoliko sekundi zadržavajuci nozdrve u vodi, a zatim pustite da voda sama isteče iz nosa i ponovo započnite postupak.
Nakon tri punjenja (ako zelite i više) nekoliko snađnih izdisanja s naizmenično začepljenim nosnicama izbacićete preostalu vodu u nosnoj školjci. I to je sve.
Pokušajte i videćete rezultat!

UČIM JOGU – LYSEBETHA

Aleksandar Nikolić – instruktor joge

aleksandar1www.antarajoga.com

Rodjen 1976. godine u Beogradu. Po zanimanju je grafički dizajner.
Jogom se bavi od 2006. godine.
U Joga Centru Srbije je  završio obuku za instruktora joge i obuku za joga energoterapeuta.

Tenutno završava edukaciju za medicinskog tehničara.

Instruktor je sertifikovan od strane Joga saveza Srbije koji je registrovan u nadležnom Ministarstvu Republike Srbije, Evropskoj, Internacionalnoj i Globalnoj Joga Federaciji.

Vodi časovi joge:  Vračar (kod Kalenić pijace) , Bežanijska kosa i naselje Braće Jerković

polozaji

Za dodatne informacije:

tel: 065/216-7-551

www.antarajoga.com

alexbgd@gmail.com

Gde vežbati jogu?

Gde vežbati jogu?

Instruktori Joga saveza Srbije koji je registrovan u nadležnom Ministarstvu Republike Srbije, Evropskoj, Internacionalnoj i Globalnoj Joga Federaciji

 

  • BRAĆE JERKOVIĆ

Marko Teodorski – 060/ 3579-246

Nikolić Aleksandar – 065/216-7-551

  • VRAČAR

Nikolić Aleksandar – 065/216-7-551

Katarina Petrović – 064/ 124-29-39

  • BEŽANIJSKA KOSA

Nikolić Aleksandar – 065/216-7-551

  • BANOVO BRDO

Sanja Drobnjaković – 062/ 251- 228

  • ZVEZDARA – KOD GRADSKE BOLNICE

Jasmina Knežević – 063/ 111-4808

  • KONJARNIK

Svetlana Vasilić – 064/ 172-3250

  • NOVI BEOGRAD

Jelena Nikolić -064/160-23-23

  • ZVEZDARA

Jovana Filipović – 063/ 701-76-04

 

Komentariši

Prijavljeni ste kao alexbgd. Odjava?

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

» Novije objave