«

»

Rasuđivanje

 

Rasuđivanje
„Do nogu učitelja“ J.Krišnamurtija je vrlo značajno i inspirativno delo za one koji žele da se bave svojom duhovnošću. On govori o Putu kojim treba krenuti i daje smernice koje treba pratiti, a koje su reči njegovog Učitelja. Navodi poteškoće na koje čovek često nailazi, greške koje najčešće pravi, a koje mogu sprečiti ispravno sagledavanje i samim tim i duhovni razvoj. Četiri osobine koje smatra najznačajnijim su rasuđivanje, bezželjnost, dobro vladanje i ljubav. Ja ću reći nešto više o rasuđivanju.

U širem smislu, rasuđivanje se odnosi na razdvajanje bitnog od nebitnog, onog što je za naš lični, duhovni razvoj i trenutnog zadovoljstva. To je prvi korak na Putu. „Ljudi koji to ne znaju teže da postignu bogatstvo i moć, no te stvari traju najviše jedan život i zato su nebitne“.
Na duhovnom putu treba težiti ka sticanju Znanja „o onome što je Stvaralac namenio ljudima“ i kada to spoznamo prestaje težnja za nečim drugim osim za delanje za dobro i borba protiv zla. I u tom trenutku shvatamo da smo svi jednaki i brišu se rasne, religijske, kulturne razlike između nas, jer svi smo na istom Putu.
Rasuđivanje između bitnog i nebitnog je stalno prisutno, ono nikada ne treba da nas napušta, jer „ima raznih vrsta bitnog i nebitnog. Valja naime razlikovati pravo od nepravog, važno od nevažnog, korisno od beskorisnog, istinito od lažnog, sebično od nesebičnog“. A da bismo olakšali sebi moramo u svakom trenutku biti svesni sebe, svog tela i svoje volje. Telo i naše Ja nisu jedno, već, kako Krišnamurti navodi, postoje fizičko, astralno i mentalno telo i svako teži da bude zadovoljeno, a čovek se često poistovećuje sa njima i udovoljava zahtevima koje im nameću. Međutim, treba zagospodariti njima.
Fizičko telo traži telesna zadovoljenja, ono traži hranu, piće, odmor…ali to nismo mi i zato mu ne treba dozvoliti da vlada nad nama. Ipak, ne smemo ni iscrpljivati svoje telo, moramo ga negovati. „Telo je tvoja životinja – konj na kojem jašeš. Zato moraš s njim da dobro postupaš i da se dobro brineš za njega. Nemoj da ga preopteretiš; hrani jedino čistom hranom i poji ga čistim napitkom; drži ga uvek potpuno čistim i čuvaj od najmanje trunke nečistoće, jer bez potpuno čistog i zdravog tela ne možeš izvršiti delo pripremanja, niti izdržati neprekinuto naprezanje.“ Astralno telo traži stalna uzbuđenja, voli ljutnju, ljubomoru, pohlepu, zavist i potištenost. Ali treba mu se suprotstaviti negujući unutrašnji mir. Mentalno telo je okrenuto samo sebi, ono je sebično i misli samo na sopstveni razvitak, a ne i na pomoć drugima. Zato treba uvek biti svestan svojih želja, odakle one dolaze i da li su ispravne i razvojne i u skladu sa tim delati. Jer „Ti nisi taj razum, nego imaš samo da se njime služiš“.
Dakle, rasuđivanje je stalno prisutno. Od svih znanja koja nam se nude prvo uzimamo ona koja će nas učiniti mudrijim, ali ne radi mudrosti kao takve, već zbog pružanja pomoći drugima „jer samo mudar čovek može mudro da pomogne“. A na putu sticanja znanja moramo biti oprezni i ne prihvatati tuđa znanja i razmišljanja bez prethodnog prosuđivanja o razumnosti istog, jer naše misli i dela moraju biti istinite.
Na kraju, čime bih i završila ovaj tekst, Krišnamurti govori o važnosti spoznaje Stvaraoca u svakome i kaže: Kada u sebi probudiš unutrašnju baklju mudrosti, nastoj da to pronađeš i u drugim ljudima, jer ćeš time svoju braću – saputnike i sebe spasiti od tame.

Jasmina Knežević